Volkswagen CC

petak, 08 jun 2012 11:32

  Drugu generaciju fantastično koncipiranog Folksvagenovog modela „CC“ odlikuju diskretna, ali efektna stilska unapređenja, kao i izbacivanje naziva „pasat“ iz imena

NETAKNUTA LEPOTA

Kad god se povede priča o Folksvagenovom velikom kupeu sa četvora vrata, kao po nekom nepisanom pravilu, njegova lepota izbije u prvi plan. Tako je bilo pre četiri godine, kada je početkom 2008. „pasat CC“ prvi put ugledao svetlost dana u Detroitu, a slična debata propratila je i otkrivanje nove generacije. Ponovo je svetska premijera upriličena sa druge strane Atlantika, a ovoga puta nemački gigant je odlučilo da promeša karte pa je u „gradu motora“ promovisao naslednika sa kraćim nazivom – „CC“. Inače, dvoslovna oznaka predstavlja akronim za komfort kupe, kako su u Volfsburgu od samog početka definisali ovaj model. Iako je „pasat“ zajedno sa „golfom“ stožer čitave game najvećeg evropskog proizvođača automobila, u Folksvagenu su procenili da „CC“ zaslužuje novi identitet s kojim će napraviti distancu od popularnog modela srednje klase.

Bez iznenađenja



Ova odluka nije doneta bez osnova. Naprotiv. Briljantnim dizajnom i pre svega atraktivnim proporcijama, Folksvagenov „CC“ uspeo je da iskoči iz uobičajenih šablona D segmenta. Automobil je dugačak više od 4,80 metara, širinom prebacuje 1,80, a u visinu je tek za 17 milimetara „preskočio“ kotu od 1,4 metra koja predstavlja nezvaničnu liniju razdvajanja između kupea i limuzina. Pomenute brojke potvrđuju da novi „CC“ gotovo i ne odstupa od prethodnika u pogledu dimenzija. Oni koji površno zagledaju automobile rekli bi da je ista situacija i kada je reč o izgledu, međutim, prevarili bi se. Novitet je, ruku na srce, doživeo diskretne ali ipak dovoljno efektne stilske izmene. Najveći otklon vidimo na prednjem delu vozila gde pažnju privlače nove svetlosne grupe, sada više četvrtastog oblika i dodatno oplemenjene već neizostavnim LED diodama. Novi dizajnerski pečat donosi i maska hladnjaka koja je oštrije zasečena u donjem delu blizu farova i ujedno se više ne preliva u donju polovinu odbojnika. U toj nižoj regiji sada su naglašenije postavljena svetla za maglu, oivičena sjajnom glazurom koja dominira i na samoj rešetki hladnjaka. Za razliku od prethodnog modela, poklopac motora deluje nešto „ispeglanije“ tako da su umesto četiri „falte“ ostavljene samo dve i to one bliže bokovima, dok su centralne dve iščezle. I dok je profil automobila ostao gotovo „netaknut“, pogled na „rep“ automobila otkriva nam zadnje svetlosne grupe koje su takođe poprimile četvrtasti oblik, a svetlost dolazi iz neobično raspoređenih LED dioda. Sve ovo bilo je dovoljno da novi model zaista učini novim, u pravom smislu te reči, a bilo bi izlišno očekivati da u Folksvagenu posegnu za radikalnijim dizajnerskim zahvatima, pogotovo ako se uzme u obzir da stari model i dan danas ostavlja bez daha svojom atletskom formom i atraktivnom kupe linijom.


Spolja kupe, unutra limuzina



Dopadljiva kupe linija po tradiciji ne ostavlja previše prostora u unutrašnjosti, naročito na zadnjim sedištima. Novi dizajnerski trendovi, međutim, uspevaju da prebrode ovaj izazov još od pojave Mercedesovog „CLS-a“ koji je ujedno i rodonačelnik aktuelne klase kupea sa četvora vrata. Ništa manje uspešni po ovom pitanju bili su i Folksvagenovi dizajneri. Sa jedne strane iznedrili su karakteristično padajuću liniju krova i vrata bez okvira u maniru rasnih kupea, a sa druge prostran i komforan enterijer u koji se udobno mogu smestiti četiri odrasla putnika. Čak ni peti neće izaći iz vozila izgužvan ukoliko se radi o vožnji na kraćoj relaciji. Dakle, prostora ima i više nego dovoljno, kako na prednjim sedištima tako i na zadnjim, naravno pod uslovom da u drugom redu ne sede „dvometraši“. Za njih su rezervisana mesta u prvom redu, na sportski oblikovanim „sicevima“ presvučenim izrazito grubim štofom. Sedišta su dovoljno duboka, sa nešto širom bočnom potporom od uobičajene, a pored grejanja i ventilacije, vozačevo ima i opciju masaže. Čak i da je nema, utisak koji se stiče za upravljačem bio bi jednako povoljan jer „CC“ nudi odličnu, nisku poziciju sedenja i gotovo savršenu ergonomiju. Kokpit nije opterećen beskrajno načičkanim tasterima, već je sveden na četiri glavne sekcije – dve za levu ruku (komande elektropodizača i paljenja svetala) i dve za desnu koja upravlja radom „klimatronik“ uređaja i stereo uređaja sa ekranom osetljivim na dodir. Čitav „trim“ odiše tamnim tonovima, počev od sedišta i prednjeg panela, pa sve do „neba“ koje nosi „dres“ identične nijanse. Da crnilo ne bi uzelo previše maha pobrinule su se aplikacije od brušenog metala na centralnoj konzoli i unutrašnjim stranicama vrata, praveći na taj način skladan kontrast koji čitav enterijer čini prijatnijim za boravak.



Pije na kašičicu


Da li je „folksvagen CC“ jednako prijatan za vožnju, pokušali smo da odgonetnemo tokom višednevnog „druženja“ u različitim uslovima – od gradske sredine, preko vožnje na manjim magistralnim putevima, do krstarenja na autoputu. Automobil koji smo testirali nosi oznaku „folksvagen CC 2.0 TDI blumoušn“, što znači da se pod haubom nalazi poprečno ugrađen dvolitarski komon rejl dizel agregat. U ovom slučaju razvija 140 konjskih snaga koje pokreću prednju osovinu, a takođe je ponuđen i u verziji od 170 KS koja može biti sa prednjim ili 4 moušn pogonom na sva četiri točka. Dakle, radi se o baznoj verziji dokazanog dizel agregata uparenog sa šestostepenim ručnim menjačem. Potpuno je jasno da nije od onih koji „pucaju“ od snage i obrtnog momenta, ali čak i ova pogonska jedinica „CC-u“ može da pruži solidne performanse. Odlikuje je pre svega tih i miran rad, što u kombinaciji sa odličnom zvučnom izolacijom i čvrstim ali udobnim ogibljenjem, obezbeđuje vrhunski komfor u vožnji. Pritom, testirani TDI svrstava se u red najštedljivijih dvolitarskih agregata današnjice. Opremljen start stop sistemom i produženim prenosnim odnosima u četvrtom i petom stepenu, u gradu će se zadovoljiti i sa manje od 7 litara, dok pri umerenom tempu na otvorenom drumu potrošnja ne prelazi 5 litara.



Stvoren za duge ture

Naravno, ovo nije njegov jedini adut, pošto pomenuti motor raspolaže sa dovoljno „konja“ da bez ikakvih problema nosi karoseriju tešku 1,5 tona. U to smo se uverili prilikom nešto oštrije vožnje na krivudavom drumu gde „CC 2.0 TDI“ uspeva da zadrži visok tempo zahvaljujući širokom rasponu najvećeg obrtnog momenta koji je dostupan sve do 4.200 obrtaja u minutu, što je u praksi pokazalo da automobil može da se vozi kao benzinac - konstantno u visokim obrtajima. Sve dok ne dođe na prag granice od 5.000 obrtaja automobil bez oklevanja nastavlja da prihvata gas. U takvim situacijama karoserija pokazuje tendenciju podupravljanja, pa nije ni čudo što Folksvagen kod snažnije verzije od 170 KS uz doplatu nudi i elektronsko zaključavanje diferencijala i aktivnu kontrolu oslanjanja. Pošto „CC“ nije namenjen jurnjavi po krivinama, sasvim je razumljivo što nam je daleko više uživanja pružio tokom dužih vožnji po autoputu kada smo sa svakim pređenim kilometrom postajali sve odmorniji za upravljačem! U njemu je toliko prijatan osećaj, da vozač prosto ne poželi da izađe iz automobila po nekoliko sati. Za to vreme, koliko god vozili brzo, količina goriva u rezervoaru nestaje neverovatno sporo. Pri 120 kilometara na sat vozi na izuzetno niskih 1.800 obrtaja u minutu, baš kao i 80 km/h u četvrtom stepenu prenosa, dok pri 160 km/h putni kompjuter beleži prosek od 7,2 litra. Rečju, prava drumska krstarica stvorena za duge ture! Za razliku od kratkih i uzanih krivina, one dugačke na autoputu mu nimalo ne remete balans, a držanje pravca pri većim brzinama takođe predstavlja disciplinu koju je „CC“ položio sa desetkom. Praktično sve vozne karakteristike koje smo prepoznali kod „CC-a“, podsetile su nas zbog čega je Folksvagen toliko omiljen u Nemačkoj, ali i u Srbiji. Ali, za razliku od većine „folksvagena“ koje prati konzervativan dizajn, ovaj predstavlja izuzetak od tog pravila i sigurni smo da svojim fantastičnim izgledom izaziva oduševljenje i kod klijentele koja tradicionalno nije naklonjena nemačkom brendu.
 

 
Uroš Dedić
Fotografije: M.Todorović,

Tweet