Porsche Carrera GT

„Porše karera GT“ je pravo remek-delo modernog inženjerstva u kojem vam se Le Man čini kao ostvaren san. Na tankoj liniji između trkačke staze i ulice – 2004. godina

REMEK-DELO

Nepunih mesec dana pošto smo na trkačkoj pisti testirali „mercedes SLR“, dobili smo priliku da na stazi isprobamo i automobil koji se smatra njegovim najvećim rivalom u svetu superautomobila. Mada u prirodi i „SLR“ deluje prilično nestvarno, „karera GT“ uživo, na prvi pogled ostavlja utisak kao da je NLO sleteo na ulicu. Na drugi pogled, u ovim kolima prepoznaćete linije i rešenja sa trkačkih prototipova kakvi se voze u Le Manu... Niska, izdužena silueta kao da je izvajana vetrom pri velikim brzinama, a dizajner se, baš kao kod pravih trkačkih kola, više rukovodio efikasnošću nego lepotom. Na ulazu u kabinu dočekuje vas poruka. „Karera GT“ piše krupnim slovima, ali vam više od natpisa upada u oči kevlarska tekstura visokog sjaja na širokom pragu koja nedvosmisleno podseća da je automobil napravljen, kao Formula 1, od „svemirske plastike“ čvršće od metala. Jedan utisak dominira kada se smestite za volan: ova kola su kamuflirani trkač, tapaciran luksuzom i optočen magnezijumskim panelima taman toliko koliko je potrebno da se bogati vlasnik oseća kao u svom prirodnom okruženju (koža, klima, stereo), ali i sasvim dovoljno minimalistički da odslika divlju prirodu i ne dozvoli da višak luksuza, elektronike i elektro-motora na sve strane, poništi napore konstruktora da olakšaju automobil, kao što se to dogodilo kod „mercedesa SLR“.

Fabrika namerno ističe da je najvažniji deo „karere GT“, njen motor, u početku bio projektovan upravo za Le Man. Ta priča je privlačni pedigre ovih kola, pogotovu zbog toga što je potpuno istinita.

 


Sedi se nisko, kao u svakom „poršeu“, u sendviču između zidova od uglancanog kevlara i poliranog magnezijuma. Mesta ima sasvim dovoljno, okruženi ste detaljima iz kojih izbija namera da traju dugo i prosto osećate da je to jedno od boljih mesta na kojima ste uopšte sedeli u životu. Fabrika namerno ističe da je najvažniji deo „karere GT“, njen motor, u početku bio projektovan upravo za Le Man. Ta priča je privlačni pedigre ovih kola, pogotovu zbog toga što je potpuno istinita. Poršeovo trkačko odeljenje razvilo je atmosferski V10 motor za Le Man, ali su se pravila velike trke u međuvremenu promenila u korist turbomotora, pa je gotov projekat ostavljen u fabrici da se iskoristi za neka „obična“ kola. Iskorišćen je tako što su klipovi produženi za sedam centimetara, dodata je još jedna, treća karika, što je zapreminu povećalo sa 5,5 na 5,7 litara, i tako je nastalo „srce“ današnje „karere GT“.

Nema boljeg mesta da se isprobaju ovakva kola od piste koju od ranije poznajete. Doduše, „karera GT“ je toliko brza da vam se čini kako su pravci kraći, a krivine oštrije. Još u prvom krugu primetili smo da, na kraju najdužeg pravca, pored boksova, imamo na brzinomeru 200 kilometara na sat. Pun gas u ovim kolima znači ulazak u neki poseban svet. Drveće pored vas počinje da promiče, kao na filmu koji je neko ubrzao i pustio unazad. Pri velikim brzinama otpor vazduha polako, ali sigurno savlađuje snagu motora kod većine normalnih automobila. Ali, ovo nije normalan auto. Trećom brzinom se stiže do 200 kilometara na sat. Samo 9,9 sekundi pre toga, krenuli smo iz mesta, uz plavi oblačak dima i crni trag na betonu koji ostave točkovi pre nego što uređaj za kontrolu proklizavanja pretvori obrtni moment u katapultirajuću trakciju... Automobilima kao što je „karera GT“ vreme je najbolji sudija. Ako trenutno na svetu postoje kola koja treba da uđu u istoriju i udžbenike mehanike, to je sigurno ovaj „porše“. Pravo remek-delo modernog inženjerstva u kojem vam se Le Man čini kao ostvaren san...

Fotografije: L.Kulundžić

Tweet