Techart

TEHNIKA KAO UMETNOST

Re­dak­ci­ja „Top Speed” ma­ga­zi­na do­bi­la je po­ziv da po­se­ti Te­hart, kom­pa­ni­ju ko­ja je jed­na od naj­pri­zna­ti­jih tju­ne­ra Por­še­o­vih auto­mo­bi­la i ko­ja se po­no­sno pred­sta­vlja kao „broj 1” u od­no­su na Gem­ba­lu i dru­ge ri­va­le, ko­ji ta­ko­đe osta­vlja­ju svoj pe­čat na „ka­re­ra­ma”, „kaj­ma­ni­ma”, „ka­je­ni­ma”...



San sva­ke tju­ner­ske fir­me je da po­stig­ne dve stva­ri; pr­vo, da se pre­po­zna­je kao spe­ci­ja­li­zo­va­na ku­ća za od­re­đe­nu mar­ku vo­zi­la i, dru­go, da se me­đu svim kon­ku­ren­ti­ma ko­ji ulep­ša­va­ju i ubr­za­va­ju iste te mo­de­le iz­bo­ri za me­sto naj­bo­ljeg. O uku­si­ma ne bi tre­ba­lo ras­pra­vlja­ti, ali je si­gur­no to da je upra­vo Te­hart je­dan od naj­pri­zna­ti­jih tju­ne­ra Por­še­o­vih auto­mo­bi­la, pa ne ču­di što se po­no­sno pred­sta­vlja kao „broj 1” u od­no­su na Gem­ba­lu i dru­ge ri­va­le, ko­ji ta­ko­đe osta­vlja­ju svoj pe­čat na “ka­re­ra­ma”, “kaj­ma­ni­ma”, “ka­je­ni­ma”...

Tomas Be­hrin­ger i Ma­ti­jas Kra­us su 2. apri­la 1987. go­di­ne u gra­di­ću Le­on­berg osno­va­li brend TEC­HART, ko­ji je već svo­jim ori­gi­nal­nim ime­nom, na­sta­lim od dve re­či „teh­ni­ka” i „umet­nost”, sta­vio do zna­nja svo­je ci­lje­ve i am­bi­ci­je. Ne­ka­da ma­la ra­di­o­ni­ca je po­sta­la si­no­nim za in­di­vi­du­al­nost, na­gla­šen sport­ski ka­rak­ter i eks­klu­ziv­nost br­zih auto­mo­bi­la. Već pr­vi pri­mer­ci ko­ji su na­pu­šta­li pro­sto­ri­je Te­har­ta su ima­li imidž kva­li­tet­nih vo­zi­la, sa do­sta ruč­nog ra­da. Ta­da je to bio ma­li bi­znis, ko­ji se uglav­nom za­sni­vao na po­nu­di eks­klu­ziv­nog en­te­ri­je­ra za BMW-ova, Por­še­o­va i Mer­ce­de­so­va vo­zi­la. Po­sle sa­mo dve go­di­ne, kom­pa­ni­ja se spe­ci­ja­li­zo­va­la i fo­ku­si­ra­la sav svoj po­ten­ci­jal is­klju­či­vo na Por­še. Kon­cen­tra­ci­jom na mo­de­le jed­ne fa­bri­ke, u Te­har­tu su se stvo­ri­le mo­guć­no­sti i za pro­me­nu na mo­to­ri­ma, kao i da­ljem una­pre­đe­nju aero­di­na­mi­ke, pa čak i kon­stru­i­sa­nju pot­pu­no no­vog „te­la” auto­mo­bi­la. Na­rav­no, kre­i­ra­nje pot­pu­no dru­ga­či­jeg en­te­ri­je­ra je i da­lje bio je­dan od glav­nih ele­me­na­ta ove ku­će.

Tehart da­nas nu­di ostva­re­nje sna vla­sni­ci­ma Por­šea, uko­li­ko taj san pod­ra­zu­me­va bo­lji, lep­ši i br­ži „por­še” od onih ko­ji sti­žu iz ve­li­ke fa­bri­ke. Na­ši do­ma­ći­ni su nas pro­ve­li kroz sve pro­iz­vod­ne je­di­ni­ce ove kom­pa­ni­je; od ode­lje­nja gde se pro­iz­vo­de no­vi, de­blji i na­gla­še­no sport­ski vo­la­ni, pre­ko mno­go­broj­nih ra­di­o­ni­ca za pre­u­re­đe­nje en­te­ri­je­ra ili raz­voj aero­di­na­mič­kih do­da­ta­ka, do de­la kom­pa­ni­je iz ko­je iz­la­ze „na­bil­do­va­ni” mo­to­ri. Pri­tom, u nji­ho­vim ga­ra­ža­ma ni­smo vi­de­li sa­mo no­ve Por­še­o­ve mo­de­le, već i ne­ko­li­ko „ka­re­ra” iz '80-ih, či­ji su vla­sni­ci po­ve­ri­li Te­har­tu kom­plet­nu re­sta­u­ra­ci­ju, uz ne­za­o­bi­la­zno po­ve­ća­nje sna­ge. Ka­da ti „ve­te­ra­ni” bu­du iza­šli iz Te­har­ta, na auto­pu­tu će bi­ti u sta­nju da ne­pri­jat­no iz­ne­na­de mno­ge, da­le­ko mla­đe spor­ti­ste.

Kao i sva­kom tju­ne­ru, Te­har­tu je bi­la am­bi­ci­ja da do­stig­ne ni­vo u ko­me će im rad bi­ti, sa jed­ne stra­ne, to­li­ko kom­plek­san, a sa dru­ge kva­li­te­tan, da će se nji­ho­va vo­zi­la sma­tra­ti po­seb­nim mo­de­li­ma. Ta­ko, na pri­mer, da­nas ni­ko u Ne­mač­koj ne ka­že „Te­har­to­va ka­re­ra tur­bo”, već „GT stre­et”, kao što „ka­je­na”, ko­ji iz­la­zi iz Le­on­ber­ga ni­ko ne zo­ve ni­ka­ko dru­ga­či­je ne­go - „mag­num”. Bez ob­zi­ra na to što pro­iz­vo­đa­če sport­skih auto­mo­bi­la iza­zi­va­ju svo­jim re­zul­ta­ti­ma sa „GT stre­et” mo­de­lom po sta­roj sta­zi Nir­bur­gring, u Te­har­tu pri­zna­ju da im ver­zi­je „911-ice” do­no­se pu­bli­ci­tet, ali da se naj­bo­lje pro­da­je upra­vo „mag­num”. U svo­jim raz­li­či­tim iz­da­nji­ma i sa raz­li­či­tim sna­ga­ma mo­to­ra, „mag­num” se do sa­da pro­dao u pre­ko 400 pri­me­ra­ka, što ga či­ni naj­u­spe­šni­jim mo­de­lom u isto­ri­ji ove tju­ner­ske ku­će.




Inače, sva­ke go­di­ne iz Le­on­ber­ga iza­đe oko 300 Te­har­to­vih ver­zi­ja ra­znih Por­še­o­vih mo­de­la. To je iz­u­ze­tan re­zul­tat za jed­nog tju­ne­ra i ve­li­ki bi­znis. In­te­re­sant­no je to da ovo­li­ki po­sao ne oba­vlja i ve­li­ki broj za­po­sle­nih, već sa­mo 75 pa­žlji­vo oda­bra­nih rad­ni­ka.
Taj­na Te­har­to­vog uspe­ha le­ži u to­me što je jed­na od glav­nih vo­di­lja vr­hun­ski kva­li­tet. To pod­ra­zu­me­va de­ta­ljan i is­cr­plju­ju­ći teh­no­lo­ški raz­voj, ko­ji je stro­go te­sti­ran i pro­ve­ra­van od stra­ne ne­mač­kog ču­ve­nog i stro­gog TUV-a. Za sva­ku kom­po­nen­tu ko­ju že­le da pro­me­ne na ne­kom „por­šeu”, Te­har­tov tim in­že­nje­ra oba­vlja de­talj­ne pri­pre­me, u sa­rad­nji sa svo­jim ko­le­ga­ma iz di­zaj­ner­skog ode­lje­nja. Da­nas se Te­hart mo­že po­hva­li­ti da je tju­ner sa pri­zna­tim ra­dom, so­fi­sti­ci­ra­nom teh­no­lo­gi­jom i ko­ji ko­ri­sti sa­mo ma­te­ri­ja­le vr­hun­skog kva­li­te­ta. Sem to­ga, in­ter­na in­spek­ci­ja unu­tar pro­iz­vod­nje je iz­u­zet­no stro­ga, ka­ko bi se osi­gu­ra­lo da sva­ki pri­me­rak za­slu­žu­je da no­si Te­har­tov bedž.



Klijenteli ko­ja od Por­šea že­li vi­še, nu­de se raz­ne mo­guć­no­sti, od ku­po­vi­ne go­to­vog Te­har­to­vog mo­de­la, do iz­me­ne sa­mo po­je­di­nih ele­me­na­ta, alu­mi­ni­jum­sih toč­ko­va, aero­di­na­mič­kih do­da­ta­ka ili pre­u­re­đe­nja en­te­ri­je­ra, kao i svih onih rad­nji ko­je će po­je­di­ni „por­še” uči­ni­ti br­žim i upra­vlji­vi­jim. Kao i sva­ki šmin­ker, i Te­hart nu­di mno­go to­ga, od dis­kret­nih iz­me­na do pot­pu­ne pro­me­ne imi­dža.

Tweet