Porsche museum

RIZNICA TRKAČKIH PRIČA

Porše je u novu godinu ušao sa modernim zdanjem, koje ima zadatak da sačuva stare priče, još od 1900.godine, kada je predstavljen model „loner-porše“. Moderan dizajn ovog zdanja svakim detaljem  naglašava dinamičnost, kojom odiše nemačka fabrika.



Isprovociran potezima konkurencije, koja čak i arhitektonska dostignuća koristi u marketinške svrhe, Porše je u 2009. godinu ušao sa potpuno novim muzejem, dodatnim ukrasom urbanog dela Štutgarta. U 5.600 kvadratnih metara smešteno je 80 automobila, koji pričaju skraćenu priču o bogatoj istoriji ove fabrike. Kao i u svakom muzeju, tako i ovaj Poršeov sadrži neke manje poznate detalje iz prošlosti. Na primer, pored očekivanih trkačkih modela, u muzeju se nalazi i nekada davno konstruisani traktor, koji ispravlja medijske natpise o „kajenu“, kao prvom „poršeu“ sa dizel motorom. Među 170 radova poslatih od isto toliko svetskih arhitekata, Porše je izabrao bečkog dizajnera Delugana Meisla (Delugan Meisll). Iako je reč o muzeju, Meisl je insistirao na modernom dizajnu, koji bi svakim detaljem naglašavao dinamičnost, kojom odiše ova fabrika. Koncepcija novog muzeja podrazumeva podelu eksponata na šest osnovnih elemenata, koji označavaju karakter Poršeovih vozila – „brzo“, „lagano“, „pametno“, „snažno“, „intenzivno“, „postojano“.

Nemačka fabrika očekuje da će godišnje kroz ovo zdanje prolaziti više od 200.000 posetilaca. Svakog ljubitelja ovog brenda dočekaće, kao prvo, „loner-porše“ iz 1900.godine, koji je za svaki točak imao po jedan elektromotor, pa se nemačka fabrika sa pravom hvali kako je to dokaz da su upravo oni prvi na svetu imali vozilo koje ne zagađuje okolinu. Ovaj deo muzeja se naziva „prolog“, a u njemu su smešteni modeli pre 1948. godine. Priču o predratnim modelima zaokružuje prvi proizvedeni „356“, upravo iz 1948.
Deo muzeja, tematski nazvan „lagano“ ističe kako je ovaj proizvođač od najranijih dana vodio računa o odnosu masa:snaga, koji je od presudne važnosti na trkama. Ovu ideju na najbolji način predstavljaju „targa florio“, čuveni trkač na duge staze, kao i „porše 908 kupe“ iz 1968, koji je zahvaljujući bogatoj upotrebi plastike težio svega 130 kg!

Galerija „pametno“ pokazuje u kolikoj je meri tokom istorije Porše uspevao da odgovori na razne izazove. Među retkim eksponatima koji nisu automobili nalaze se, sada već čuveni, kočioni diskovi izrađeni od keramike, kao i nedavno predstavljeni PDK sistem, odnosno prvi Poršeov menjač sa dvostrukim kvačilom. Međutim, inventivna rešenja na planu sekvencijalnog menjanja stepena prenosa je predstavio još ’60-ih godina prošlog veka model „356 B2000 GS karera GT“.

Možda najatraktivniji deo muzeja je onaj pod nazivom „brzo“, koji akcenat stavlja na izuzetnu aerodinamičnost. Nju simbolizuje „911 karera RS 2.7“ iz 1973, koji je svojevremeno bio najbrži „street legal“ automobil u Nemačkoj, sa tada zapanjujućom maksimalnom brzinom za jednog „civila“ od 240 km/h. Kada je reč o automobilskom sportu, pravi poligon za brzinsko dokazivanje su trke „24 časa Le Mana“. Na nekadašnjoj konfiguraciji Le Man staze, koja je podrazumevala daleko duže pravce nego što je to danas slučaj, model „917“ je 1971. zabeležio prosečnu brzinu od 222 km/h. Ipak, pojam maksimalne brzine za ovog proizvođača ne može da izbegne pominjanje modela „956“, koji je zabeležio maksimalnu brzinu od 321,4 km/h. Kako se u toj situaciji stvara toliko snažan potisak vazduha da on premašuje masu vozila, u teoriji bi „956“ mogao da se vozi tom brzinom i po plafonu nekog tunela – i ne bi pao. To je razlog što je u muzeju „956“ postavljen naopačke iznad glava posetilaca!




Pojam „snažno“ je pre svega obeležen ’70-im godinama prošlog veka, kada je Porše beležio pobede u skoro svim trkama u kojima je učestvovao. Takmičenje ko će svom trkačkom modelu podariti veću snagu je za Porše doživelo klimaks 1973.godine, kada je konstruisan „917/30“ supersportski automobil, koji je uz pomoć turbopunjača nudio 1.200 KS, što ga do današnjih dana čini najsnažnijim „poršeom“ svih vremena.




Kao što se to očekuje od svakog novog muzeja, i ova Poršeova riznica starih trkačkih priča sadrži u sebi luksuzan restoran i deo posvećen organizovanju raznih manifestacija, što znači da je Štutgart dobio još jedno elitno mesto za noćni izlazak ili atraktivne i sadržajne ekskurzije.



Međutim, možda će se ovom muzeju ponajviše obradovati vlasnici očuvanih rariteta. Bečki arhitekta se rukovodio izrekom, po kojoj „Poršeova vozila nikada ne stare, ona samo vremenom postaju klasici“. Upravo zbog toga, muzej u jednom delu sadrži modernu radionicu, namenjenu profesionalnom održavanju i restauraciji nekadašnjih modela, što će obradovati sve vlasnike starijih generacija „karere“ i ostalih „nikada ne ostarelih“ modela. Očekuje se da će ova radionica godišnje ugostiti veliki broj primeraka pristiglih sa adresa širom sveta, na radost raznih kolekcionara. Za sada, radionicu čine jedan majstor restauracije, tri iskusna mehaničara, kao i dva posebna savetnika. Porše ističe kako su njihove reference sadržane u oživljavanju modela „917“. Pa, ako su uspeli da probude i fino naštimuju 12-cilindrični turbo motor ovog rariteta, više nego uspešno će podmladiti bilo koju „kareru“. Ukoliko je to neizbežno, ova radionica je u stanju i da proizvede neki neophodan deo, koji se više ne može pronaći.

Tweet