Lamborghini

ponedeljak, 07 februar 2011 12:28

POGLED U ISTORIJU I - BUDUĆNOST

Na ulasku u muzej posetioce dočekuju fotografije iz istorije Lamborginija, praktično sa samih početaka rada fabrike, ali pravu sliku razvoja brenda ipak dočaravaju eksponati u vidu automobila, koji su poređani po hronološkom redu, zbog čega vrlo lako može da se sagleda i kako je tekao tehnološki razvoj. O sadašnjosti, ali i budućnosti brenda, posetioci mogu mnogo više da saznaju obilaskom same fabrike gde se sklapaju aktuelni modeli



Poseta Lamborginiju za one koji nisu u prilici da probaju neki od test-automobila, obavezno podrazumeva odlazak u muzej i, za one srećnije, obilazak kruga fabrike i proizvodne linije sa kojih silaze primerci “galjarda” i “mursijelaga”. Ekipa TopSpeed-a je dobila priliku da se prilikom nedavnog gostovanja nađe na obe lokacije, gde smo se još jednom uverili u bogatu istoriju slavnog brenda, koji u poslednje vreme priprema novi zalet za nastup na tržištu, sa automobilima koji bi trebalo da zamene postojeću gamu, pre svega zbog tizera koji se ovih dana pojavljuju u medijima, a predstavljaju naslednika moćnog “mursijelaga”.

Na ulasku u muzej posetioce dočekuju slike iz istorije Lamborginija, praktično sa samih početaka rada fabrike. Međutim, uz fotografije, pravu sliku razvoja brenda ipak dočaravaju eksponati u vidu automobila, koji su poređani po hronološkom redu, zbog čega vrlo lako može da se sagleda i kako je tekao tehnološki razvoj.


 

Na početku, nalazi se model „350 GT“, prvi serijski automobil kojeg je kreirao Feručio Lamborgini, kojim je svetu automobilizma, oblikom i tehničkim karakteristikama, vrlo jasno predočeno kakva će biti filozofija tada novog brenda . Uz „350 GT“, početak postavke čine i jedan primerak verzije „400 GT“, kao i legendarna „miura S“, sa V12 četvorolitarskim motorom, uz koju se nalazi i nešto mlađi „super veloće“, san svakog kolekcionara automobila.
Posle automobila koji su mnogo pomogli Lamborginiju da se nađe u vrhu, među poželjnim markama superautomobila, slede „islero“ i „espada“, prva Lamborginijeva limuzina diskutabilnog tržišnog rezultata, uz koju je parkirana i „harama“.

 

Ipak, ono što smo primetili tokom našeg boravka u muzeju je da se posetioci ipak najviše zadržavaju kod jednog zelenog lepotana, prototipa legendarnog „kuntača“ koji nosi broj šasije „001“. „Kuntač“ je napravio pravu revoluciju u svetu superautomobila, ne samo zbog svog vanvremenskog izgleda, već i zbog performansi, koje su ovom modelu omogućile da uđe u istoriju kao prvi serijski automobil koji je prešao magičnu granicu u maksimalnoj brzini od 300 kilometara na čas.
Uz pomenute zvezde, na donjem nivou muzeja izloženi su i još neki modeli sa ugrađenim V8 motorima, kao što su „urako“ i „siluet“, a posetiocima se pruža mogućnost da vide i faze razvoja određenih prototipova kroz plastične modele u različitim razmerama, pomoću čega može da se stvori i slika kako su nastajale određene linije legendarnih automobila.



Gornji sprat ujedno predstavlja i noviju istoriju brenda, a prema rečima ljubaznih domaćina, osmišljen je kao prostor posvećen dizajnu, konceptima, trkačkim i egzotičnim automobilima. Između ostalih, izložena je i „miura koncept“ iz 2006. godine, koja je, po mnogima, imala sve atribute da uđe i u serijsku proizvodnju. Uz još neke prototipove i trkačke verzije Lamborginija, uglavnom koncepata vezanih za razvoj i nastanak „dijabla“, a potom i „galjarda“ i „mursijelaga“, poseban segment odvojen je i za Formulu jedan, u kojoj je Lamborgini imao nekoliko neuspešnih epizoda. Izloženi su bolidi „lola-larus“ iz 1989. godine, kao i Minardi 191L iz sezone 1992., koji su u sebi imali Lamborginijevo V12 srce.



U samom uglu, ali na značajnom prostoru, u muzeju može da se sazna i nešto više o aktivnostima Lamborginija vezanim za učešće u trkama „of-šor“ čamaca, gde su plovila pokretana Lamborginijevim agregatima uspela da se domognu i nekoliko titula Svetskih šampiona u određenim kategorijama, kao i maketu jahte koju je konstruisao upravo Feručio Lamborgini, kako bi se još jednom pokazao veliki talenat i vizija koju je posedovao slavni Italijan.



Ubrzo po našem odlasku iz Sant Agate Bolonjeze, na zvaničnoj internet prezentaciji Lamborginija osvanula je informacija da, zbog rekonstrukcije, do kraja 2010. godine posetiocima neće biti omogućen pristup i boravak u postrojenjima gde se nalaze proizvodne linije “galjarda” i “mursijelaga”. Tako se dogodilo da je ekipa TopSpeed-a možda i poslednji medijski tim koji se našao u Lamborginijevoj fabrici, pre završetka rekonstrukcije postojećih sistema i pripreme nekih novih.
Od kada su “Automobili Lamborgini” postali deo Audija, nemački koncern je već uložio mnogo sredstava kako bi modernizovao postojeće postrojenje. Uz traku za “galjardo”, koja je puštena u rad 2002. godine, otvoreno je i posebno “R&D” odeljenje, u kojem se, kako su nazvani, dizajniraju “modeli za 21. vek”.



Uz to, Lamborgini na poseban način brine o očuvanju životne sredine i uštedi energije, s obzirom da je krov fabrike sačinjen od posebnih panela koji akumuliraju sunčevu energiju i na taj način proizvode i do 1.582 megavat-sata električne energije godišnje...
Svi primerci “lamborginija” montiraju se na dve trake – jedna je rezervisana za sve verzije “galjarda”, dok se na drugoj, uz “mursijelago”, sklapa i “reventon”. Fabrički raspored u danima kada smo mi posetili fabriku, nalagao je samo rad na sklapanju “galjarda”, tako da smo dobili priliku da se upoznamo sa procesom nastanka primeraka “bejbi lamba”, od “osnovne” verzije “LP 560-4”, do najnovije “superleđere”.
Za razliku od prozvodne linije “murisjelaga” koja ima 14 radnih tačaka, traka na kojoj se sklapa “galjardo” sadrži 25 radnih tačaka, na kojima se svaki primerak zadržava dva i po časa. Okvirnom računicom se, tako, dolazi do podatka, da je za kompletno sklapanje jednog “galjarda” potrebno oko nedelju dana.



Posetioci koji dobiju priliku da se nađu u postrojenju, mogu da se upoznaju sa procesom nastanka superautomobila i kako se sastavljaju delovi školjke, enterijera, mehaničkih i elektronskih mehanizama i sistema, prenosa i motora. Traka je u nekim segmentima kompjuterizovana, ali su se u Lamborginiju potrudili da čak i na “galjardu” što je moguće više sačuvaju duh ručne izrade supersportskih automobila, što se posebno odnosi na pripremu enterijera, ali jednako je važan i duh radnika koji rade na traci, kroz čije ponašanje se vidi zadovoljstvo što predstavljaju deo Lamborginija. Ono što je posebno zanimljivo, s obzirom na male serije, je slika trake na kojoj su primerci “galjarda” koji su se u tom trenutku montirali, gde nijedan nije isti, bilo po boji školjke, opremi ili tipu karoserije, a trenutno su čak sklapana i dva primerka sa desnim volanom, dok je jedan “galjardo” bio i u, za Lamborgini neverovatnoj, “ferari crvenoj” boji...



Kraj proizvodne trake, naravno, čini tačka za dijagnostiku, na kojoj se prvi put pali moćni V10 motor i gde se proverara svaki parametar sklopljenog automobila. Pre nego što siđe sa montaže i sačeka novog ponosnog vlasnika, automobil ovde provodi takođe nešto više od dva časa i, ako je sve u redu, tek tada dobija “zeleno svetlo” da se nađe u saobraćaju, gde test-vozači još jednom proveravaju sve elemente u realnim uslovima vožnje, posle čega je “galjardo” spreman za isporuku... 

Tweet